27.04.2018.
Poezija
Balalajka
Balalajka
Krećem opet na Nevu da krila pozlatim svoja.
Da jednom mostu odnesem tvoje ime.
Kada se nebu vine, da budeš pesma stroja
mornara što kapama mašu i pevaju moje rime.
Kada mi usne ćute, ime Neva nek klikće.
Talase nek ljube krilima ptice gladne.
Očima senke skupljam tvog lika što sviće
U mome srcu, da ga suzama hlade.
U samovar stavi u prste ruskog čaja.
Nešto mi grlo steže, hoću pesmu da pišem.
Duge su ceste moje. Stižem iz hladnog kraja.
Pronađi stari kaftan, u njemu slobodno dišem.
Lepe su bele zore kad jutra nemaju kraja.
Crveno nebo svetli kroz prste teče mi svila.
Svaki šum što čujem kažem:To je balalajka!
A tvoje toplo krilo nek bude moja magila*
Milan Đerić
(Iz knjige "Ogledalo sna")
-200x200-rez.jpg)
