23.05.2018.
Poezija
Bez reči
Bez reči
Zaboravih na noći i sne
čekajući rađanje Sunca
na ovom velikom zemaljskom platou.
Platou,koji nije,
niti će služiti nečemu,
već da se čovek lomi po njemu.
Zaboravih na noći i sne
čekajući taksistu da promeni
noćnu tarifu ta dnevnu.
Čekajući zemlju.
A nju ne preboleh.
Ne zaboravih te oči,
bezbroj pogleda upućenih bez reči,
tu kosu koja nošena vetrom
crtaše otkucaje duše po meni.
Ne preboleh,
već uz blagi naklon
spoznah tu nemu reč
ne primećujući oko sebe nikog
i ništa.
Srđan Leković
( "Kad je reč o tebi" ) - 2005.
-rani radovi-
-200x200-rez.jpg)
