Biser u dve školjke

Biser u dve školjke

Hiljadu i jedan put te volim za hiljadu i jednu godinu,

za hiljadu nedostajanja.

Možda prestanem, možda zaboravim, kad se svetovi skamene,

kad oluje utihnu, kad se ribe pretvore u ptice.

Kad budem disala zemlju. Možda ni tad.

Bezmalo luda ne odričem te se.

Puštam samo da prodje još jedan u hiljadu života

provedenih u potrazi za tobom,za loše početke i dobar kraj.

 Za dobre početke i loš bes-kraj.

Ti voliš da voliš daleko.

Puštam te!

Kao što deca puštaju zmajeve.

Puštam te.!

Leti!!

Ti voliš bez mene.

Ja volim u dvoje, za troje, za petoro.

Puštam te da se nadjes da bih našla sebe,

jer izgubim se hijadu i jedan put kad odeš .

Kad nadješ sebe na kraju tunela naćićeš i mene.

To neću biti ja.

Oduvalo me hiljadu vetrova,zgazilo me hiljadu tvojih reči .

Nisam ja prestala da broijim dane,

oni su prestali da broje mene posle hijadu i jedne nedelje.

Svako u svoju školjku moj lepi biseru.

Nisu se još glečeri otopili sa tvoga srca,

a moje je tek oživelo.

Na kratko kao novorodjenče što se rodilo sa defektom

i jakom željom da ne umre ti na rukama.

Moje lepo nerazumevanje

daljinom se ne grade mostovi za nas dvoje.

Mi smo se izgubili u mimohodu postojanja.

Puštam te ,a kao da sam te nekada i imala.

Nemanje moje najdraže Leptiru lepi.

Vraćam se (obećavam ti) kad se probudim

posle hiljadu i jednog sna o tebi.

Sanja Đurović