Buđenje duše - Natalija Novaković

Buđenje duše

Dan polako kroz svetlucavu izmaglicu

Horizont na istoku osvaja

u naša srca novu nadu uliva.

U oku nam nova varnica zablista,

iz grudi zvuci meki kao da neki harmonikaš

iz njih laganim dahom viri.

Mesec polako tanji osmeh svoj,

u gaju se razleže nežni slavujev poj,

probuđeni zec kao zastrašen,

skokom prvi kruni blistavu rosu nenačetu,

dok mu lasta kradimice maše krilima u letu.

Sunce polako razbija jutarnju tišinu

paleći svetlost jutarnju na obronke planina u trenu.

Pozdravljam te sunčevi zrače viti,

radosti ustajanja, pred kojim gore zatrepere

i vite grane zašumore.

I u tvom beskraju sjajem su protkane

Duše naše, obručja puna nebeskim sjajem,

i nadama novim u novo rađanje.

Natalija Novaković

Pročitajte još