Cvet - Natalija Novaković

Cvet

Ja stabljika sam

bez cveta,

okupana nadom,

da će rosa biserom,

ukrasiti moje želje,

da zasijam srebrom svakog trena,

niskom blistavih bisera,

k'o morska pena.

Oteta od vremena

u noći bez zvezda,

u kolevci

mesečeve paučine,

moj skriveni cvet

se razvija i zri

i u njemu medeni prah vri.

Cvete moj,

u maju si najlepši

kad procvetaš,

a ništavan pred večnošću,

uz kišu i sunčev zrak,

uveneš i nestaneš.

Nestaneš u svetu,

koji od nas toliko hoće,

u kom sve procveta

zri i prođe.

I ne mogu više da se borim,

u noći punoj mesečine,

za zlatnim suncem

od želje gorim,

da vrata ljubavi večne

Otvorim.

Natalija Novaković

Pročitajte još