Dah jeseni - Natalija Novaković

Dah jeseni

Da li to u meni mog jesenjeg bića dah,

pred čarobnjakom jeseni,

moje zlatno žuto lišće po ledini goloj razgoni,

lišće žuckastobelo već uvelo i svelo.

Vesnici kiše što oblacima vijore,

poput lista nose me sa sobom,

dok vlažna zemlja,dahće podamnom.

Oh, kad bih mogla

lira biti, muziku božansku sliti,

zvuke svoje po šumi razliti,

da nadvlada sva ta silna brujanja,

lepotom svojih odmerenih zvukova.

I tako lebdim izmedju oblaka i šuma,

duše pune nemira, stremeći prema vrhu svemira.

Natalija Novaković

Pročitajte još