Divan je osećaj

Divan je osećaj

Divan je osećaj ruku joj

na stomak prisloniti, lice na isti nasloniti.

U njemu kuca jedno srce malo

kad bi samo znalo koliko ljubavi se zbog tog srca dalo..

Brižnost se oseti kada je dotaknem,

uhom osluškujem, srcem se svojim

uzbudjenim o te otkucaje spotaknem.

U tom stomaku je mala beba radosnu dušu to uzdiže do neba.

Tako čisto i milo srcepoznajuće divno,

tako je sveumilno fino, neopisivo divno, znati,da ću otac postati.

 Oživotvarajući je osećaj moje kraljice stomaka

 podsećaj da je u njemu nešto vredno, umiljato i čedno.

U svakom trenutku tu želim držati ruku, i misliti samo

kako je tu unutra biće malo..

Prislonim glavu i pričam razne priče

a po najviše kako će oči male na majčinske da liče.

Osećaj je zaista mio nikada tako srećan nisam bio,

u trenu živnuo u svemu se ohrabrio, i ženom

i onome u njoj dušom sladio.

Dok razmišljam kako ću se poneti očinski

dok ljubim stomak majčinski.

Veselim se tome kako svake tako i noći ove,

 ulepšavam snove i nasmejan dočekujem rujne zore.

 Jer to je živonosni prikaz svake ljubavne sladosti,

i neizmerne sveobuhvatno oduševljavajuće radosti,

nešto uzvišeno poput pričešća, nešto nenadmaše

no poput vaskrsenja, jedan čin rodjenja...

Miroslav Ola