Dok spava - Nebojša D. Stević

Dok spava 

Tvoja ruka u mojoj, kao kalem na divljoj trešnji,

U noći koja je padala bešumno i ustajala lako,

Dok smo ležali u skloništu, jedno u drugom,

Progonjeni, umorni i ozleđeni podjednako.

Pesmom sam Ti tumačio snove dok sanjaš,

Šaputao Ti još neizgovorene reči koje su Tajna,

Vodio Te u predele iza horizonta, u Svetlost,

Gde vladaju spokoj i ljubav beskrajna,

Kojom ćemo se odenuti, jedno posle drugog.

Veruješ mi samo tada , smešiš se dok spavaš,

I svakim dahom kojim ulaziš u mene

Tamne prolaze od Uma do Duše obasjavaš,

Kao Jutro ili Vera u Novorođenog.

I ako zalutam u sumporno grotlo, u magmu

I budeš mi nestala iz očiju i sa vrhova prstiju,

Već si se naselila u Misao, u dijafragmu,

Gde ćeš stanovati dok se ne predstavim

I povesti me u evharistiju.

Nebojša D. Stević

_______

Foto: Free NET