Domaćin - Ljuba Babovac

Domaćin

Videli smo da popušta.
Šumu je sve ređe obilazio,
do kukuruzišta dolazio
tek da ga osmotri, nekad
iskoračao pored svake
vrste i psovao fazane što
su seme povadili, i u pšenicu
bi zagazio, iščupao vlat,
zagledao je, pomilovao i
gricnuo, prinos računao.

U poslednje vreme samo
ivicom njive šetao, kad
se vrati vreme provodio
pod starom karamankom,
slušajući dve gugutke na
vrhu krošnje i poneku reč sa
njima izmenjao, razumeli se.

Ograda se prošara palim letvama,
mi nevični da ih vratimo,
to je bio njegov posao, radili
samo što nam on kaže, ako
duže ćuti mi pravac u grad
na pivo i da popunimo neki
tiket, vreme da spiskamo.

Prestade da pita jel' stoci
položeno, dal' je napojena,
a činio to svakodnevno.

Jedne večeri nam saopšti:
Ujutru da pokosite onu
trojku u luci da ne uskoče
ovce i ponadimaju se ko
prošle godine kad niste pazili
pa izgubismo tri najbolja brava.

Ujutru obavestismo komšije
i rođake da je sutra sahrana.

Ljuba Babovac