Gavrilo i Armen - Snežana Ćosić

Gavrilo i Armen

Bilo je djurdjevdansko podne kada se iguman manastira povukao u svoje odaje jer mu san, koji mu se eto već mesec dana javljao iz noći u noć, nije dao mira. Nije nešto mnogo pridavao značaj snovima, ali ovaj, ili svojom upornošću, ili tačnim odrednicama koje bi mu svaki put dao, dobro se uselio kod njega. Tako da je već debelo počeo da mu krade i dane.
San je imao izričita, jasna uputstva, pa mu je to dodatno i to u vreme posta unosilo nemir. Svako jutro bi još pre nego što ustane iz kreveta ponavljao, ni sam ne zna koliko puta, Isusovu molitvu ne bi li mu ona pomogla da proveri da li je san od djavola, ili od Boga. I svako bi mu se jutro pokazalo, posle molitve, da treba da postupi po uputstvima iz sna.
I ovo djurdjevdansko jutro, koje je posle toliko godina palo u isti dan kad i Veliki petak, nije izostalo od svojih jednomesečnih, moglo bi se već reći rituala, san, pa molitva. Samo što za razliku od prethodnih dana, noćašnji san nije više imao uputstva, već jasnu opomenu o neposlušnosti.
Umočio je parče hleba u so i zagledao se kroz prozor. Kroz zalogaje je dobro osmotrio svako drvo u bašti, koje beše otežalo od siline cveća po njemu. Ugledao je Gavrila kako sedi oslonjen o stablo magnolije. Glavu beše podigao i činilo se da kroz krošnju gleda nebo. A znao je da Gavrilo ne gleda nebo kroz krošnju, već u Gavrila gledaju i sunce i nebo.
Možda bi mu i ova odluka lakše pala da nije on u pitanju. Da nije sama poslušnost u pitanju od koje je Gavrilo sazdan.
Imao je sedam godina kada ga je tetka dovela u manastir. Već tada je, više razumom nego sitnim dečijim ručicama, grlio njeno telo koje se treslo od suza. Istina, zaplakao je i on, ali ne zbog toga što ga ona ostavlja jer mora da krene trbuhom za kruhom, zaplakao je zbog njene tuge, zbog njene gorčine, i očaja. Majka mu je umrla u noći u kojoj ga je donela na svet, oca nikada nije sreo, niti je ikada išta čuo o njemu. A doimalo se, naročito ako bi nekada progovorio o njima, da ih jako dobro poznaje.
Sa njim je iguman spoznao pravoznačenje reči: "ljubio sina svoga". Istina, otkako je Gavrilo došao u manastir, iguman ga je učio, ali je uvek imao osećaj da je on kroz njega više naučio.
Gavrilova poslušnost je dolazila iz njegovog srca, tome ga niko nije učio, a on joj se pokoravao sa Božijim mirom. To je iguman ponajviše učio od njega. I sada, sada mu treba ta Gavrilova poslušnost.

***

Armenova kosa se vijorila na vetru dodatno pojačavajući njegov zastrašujući izgled. Umesto noktiju imao je kandže, koje su mu rasle iz gnoja i koje je s vremena na vreme vadio zubima. Po liku upravo beše ogledalo Gavrilu, iako im majke nisu bile iste, otac je ono što im je dalo šansu da u isto vreme dodju na svet. Otac im je bio isti, a majke razdvojene sestre zbog ljubavi prema istom čoveku.
Kada se selom pronela vest o zajedničkoj trudnoći sestara, Armenova majka i otac su pobegli u Grčku. Niko ih od tada nije video, niti je išta čuo o njima. Kada se sa prvim dugačkim danima Armen pojavio u selu seljani su već uveliko zaboravili na tu priču, a o njegovom postojanju doslovce nisu znali ništa. Ni on nije bio mnogo pričljiv kada se pojavio, jedino što su saznali to je, da je i njegova majka umrla na porodjaju donevši ga na svet, baš u isti čas kad i Gavrilova Gavrila. Kaže da je sa ocem lutao po celom Mediteranu, da bi se na kraju skrasili na Kritu. I upravo je sa Krita došao, ne bi li upoznao svoga brata. Jedino što je svima rekao to je, da je imao veliku želju da se sretne sa njim. Gavrilo je slutio o njegovom postojanju, kroz ono nešto malo informacija koje je dobio od zajedničke im tetke, pre nego što je, ispostavilo se, zauvek napustila zemlju.
.
Snežana Ćosić

__________
STANICA BALKAN