Grumen soli
tihujem sa svojom
nerođenom decom
nalik su Anđelima
nanizala sam ih na podu
poput donje vilice
da glas mi čuju
Lazar Petar Aglaja Uranija
u jedan glas pevaju
odu radosti
oči im ne vidim
a čujem tihe uzdisaje
istinom započinjem istinu
koju su mi Anđeli prineli
vlažnom od njihovih suza
dojkama svojim
podojila bih vas
dušmanin je u noći kad
Gavranovi krici se čuju
otkinuo bradavice
ćutnjom sam ispričala
poruku Anđela
spavajte nerođeni
u ruci mi grumen soli
Lidija Rakočević
-200x200-rez.jpg)
