04.06.2018.
Poezija
Iz pera
Iz pera
Umivam tebe mrakom
u kome videh iskru
zatrpanu kamenjem,
ugašenu strahom,
slomljenu beznađem.
Dok tminu polivam vodom,
da prožubori sećanje,
da progovori čovek,
pre nego vukovi zagospodare
tvojim ružičnjakom
i mojom molitvom
pred buđenjem.
Od danas sakupljam Nijagare,
sve plave Dunave,
oaze,rose i suze,
potoke planinske.
Svaki dan čekam okean,
vode da se ujedine,
cunami iz nečije glave da krene,
iz pera,
svejedno je.
Čiste ulice tvoje da vidim,
planeta neka se okrene,
probudiće reč nekada,neka,
one posustale.
Srđan Leković
( "Reč i tišina" ) - 2017.
-200x200-rez.jpg)
