Koračam kroz vreme - Nada Karadžić

Koračam kroz vreme

Ulice su prazne, meni dragog grada
Koraci su vuku, dok pločnik odzvanja
I pitam se evo šta li radiš sada
Da l' sećanje tebe nekada proganja.

Sve je isto samo drvoredi šume
Povetarac mrsi tužne vrbe kose
Uloge nam loše, odavno se glume
U sećanju i sad naše noge bose.

Protekli su dani, godine i sati
Prolaziše kraj nas neki novi ljudi
Ali čežnju vreme iznova nam vrati

U želju se splelo, usnulo se budi.
Koračem kraj reke, meni dragog grada
Znam, da beše davno i više nikada.

Nada Karadžić

Pročitajte još