Lori - Slavko Mali

Lori 

Nismo se nikad upoznali Lori

i ako smo išli jedno drugom u susret

mostom od kamena vezanog prženim šećerom.

Na sredini smo čučnuli, i nismo se ni pogledali u oči

jer nam se na sredini mosta isprečilo napušteno žuto mače.

Uzela si ga u svoje tople dlanove

okrenula se i pošla nazad.

Gledao sam za tobom nepomično.

Onda sam i ja krenuo da idem u nazad ka svojoj strani

Ispružio sam šake za tobom

i u njima se rodilo malo zuto mače, od mesečevog sjaja.

Tad sam se spotakao i pao na leđa

a mače od svetlosti se raspršilo ka nebu punom zlatne prašine.

Ustao sam, ali nisam mogao da hodam.

Onda sam osetio da me neko vodi, a nije bilo nikog.

Samo je čaršija blještala daleko u noći

Od bezbroj sijalica

Ili žutih napuštenih mačića …

Slavko Mali