Mesec i njegove straže - Milutin Mićić

Mesec i njegove straže 

Noć je sve preveslala...

Zelene oblake i Mesec

koji je bio na straži,

ostao je sam i

jedini je sa mnom

pošao da te traži.

Negde pred zoru

ostalo ga je samo pola

ali mi je pokazao

put kroz šumu, da stignem

do zverinjeg dola.

Tebe su već čuvali kurjaci.

Oštrih zuba u rumenoj zori

Režali su na nebo što je počelo

sa istoka da gori.

Bili su tu  zli čarobnjaci,

vitezovi  krstaši i

neki tvoji nestašni plavooki dečaci,

još uvek

razbijenih kolena

u koje si davno bila zaljubljena.

Ja tu više nisam moga ništa.

Iz grudi mi se videla strela,

koju si jednog davnog leta

na mene odapela

Bilo je to one kišne noći,

kad nisam mogao da shvatim..

da sa jutrom odlaziš

I da neću moći, da te vratim.

Evo sad

u nekim mojim pijanim noćima

uhodi me Mesec

i sve njegove straže..

To,ona tvoja, odapeta strela

i oni tvoji kurjaci, izgleda

još uvek me traže.

Milutin Mićić