Mi nismo andjeli

Tih godina smo jurili

za ostacima ljudskosti,

hvatali za rep smeh do suza

i jos uvek delili tajne.

Nismo znali da smo srećni.

Nismo znali da smo blagosloveni.

Kapalo nam crno biserje sa nebesa,

sačekivali ga zdravo za gotovo.

Misleci, cveće nece uvenuti.

Ziveće od nasih pogleda.

Zemlja je nebrojeno puta okrenula krug,

a samo jedan je učio.

Da voli, da bude bolji.

Molitve nisu baš pomogle,

ili jesu, ko će znati.

Uvek mogu crne kise liti.

Ptice raširiše krila, gnezdo isprazniše.

Ostaše neki stranci da glume bliskost.

Sivo nebo nad tuznim gradom utihnu.

Biljana Radević

Pročitajte još