Moj Banat

Kucam na zakovane penđere

naše kuće iz detinjstva.

Napuštena napola.

srušena.,

Sunce svakoga dane pozlati

nabijaču trošnu..

Tu tišina i mir u osami

vladaju,

Prima

sive magle , rose jutarnje, kiše letnje,

I bele snegove pred našu krsnu slavu,

Svetojovansku čistoću.

Svi se u mimohodu obilaze.

U dubokoj travi ,

narcis, lala i maslačak.

Život živi žive

Dal čekaju zvonke dečije igre?

Al nikoga nema.! .

Jedino fijuk vetra pesmu pronosi.

Stare gazde odavno pohode nebeske njive.

Mladi sreću traže na novim mestima.

Ćuti kafana davna.

Ne dočekuje seoske bećare.

Sve je nestalo samo su sećanja živa..,

Govore ,plaču ,

podvikuju u svatovskoj pratnji

kroz sokak.

Gizdavom kumu podmeću

jednu pa drugu stolicu dok mu tamburaši sviraju

Banatski bećarac ,

Da pijan zemlju ne dotiče.

Sećanja sam u dušu izvezla koncem što ne bledi,

Čuvam ih u uspomenama,

povijam izvezenim srpskim platnom.

Uspomene za navek !

Milica Aranđelović Odžin

Pročitajte još