Ne pamti me - Nerandža Nena Kostić

Ne pamti me

Ne pamti me po slici od juče...;

Juče sam rasplakala majčine oči.

Poljubivši skut, koji mi pripada

pala sam na kolenima pred Kućom...

A kuća, ko da je bila tudja, s razjapljenim prozorima...

Gde me to moje srce vuče...,

ko malog kerbera

ucveljenog životom...

Kuda se to klupko ženile odmotava,

a prsluk sve manji;

svet me žulja i mrvi...

Ne pamti me po tužnim prošaptanim rečima.

Proslave me uvek vrate na dno.

Jer šta bih sa srećom posle olovnih tuga;

sa svim tim slavljenicima

koji znaju šta će sa slobodom.

Ma, nemoj me pamtiti ni po čemu,

samoj sebi sam odvratno kuče

kome je ,,dobro" s lošim šinterima.

Nisam grebla obema rukama.. 

Htela sam prst

i na prstu zavet preporoda...

Al nije mi se dalo da košulju raskopčam do kraja.

Nemoj me pamtiti po lošim rečima...,

ja i ovako nemam ništa 

čime bih očarala boema...

Nerandža Nena Kostić