Nekazano - Gordana Gazibarić

Nekazano 

Šta je čovek čoveku?

Da li čovek ili zver?

Sada kad nas život ogolio do kosti

I nije ni prema kome fer.

Nekazano zborimo

Gušimo ljudskosti znak,

A sve što kazati treba,

Ostade kao gujin svlak

Na stranputicama

Kojima sada ljudi hode,

A zveri zauzeše drumove

Što od reči do reči vode.

Šta se to uvuklo

U izgubljeni ljudski rod,

Da ostavlja nekazane znake,

Gorkoga voća bere plod,

A reči u zavetrinu

sklanja?

I niko nikome nije ni znanac ni rod.

Kazano gaze,

U blatu reč skrnave

I kriju.

Čega se stide?

Rađe će i biti zver,

Nego da se razotkriju,

I da istinu vide.

Zveri uzimaju primat

Da među sobom

Kazuju jezikom svojim

A čovek,

U nekazano beži,

Uplašen pred samim sobom,

Jer i ne zna kazati ništa

Osim laži,nad istine grobom.

Čovek je čovjeku postao zver,

A zveri ljudskim glasom zbore,

Sada,kada ni život nije fer,

Progovori,nesrećni ljudski stvore!

Gordana Gazibarić