Prikaz poeme ,,Kada plivaš” Rastka Šejića - Mirjana Lainović

Poema Rastka Šejića ,,Kada plivaš“, je započela svoju plovidbu pesničkim vodama 2023. godine, zahvaljujući  ,,Matici Boke“ iz Tivta, ,,Prometeju“ iz Novog Sada i udruženju ,,Šta hoćeš“ iz Beograda. Naslovnu stranu i ilustracije je uradio akademski slikar Zoran Mujbegović. Novinara, propagandistu i putopisca Rastka Šejića, znamo kao reditelja dokumentarnih televizijskih serija (,,Na veslu priča“, ,,Boka pomorska“, ,,Odliv mozgova“, ,,Devojke iz sedamdesetih“), filmova, video spotova i slogana. Njegovo ime se pominje u vezi sa sa društveno angažovanim pokretima, projektima i kampanjama.

Umetnika koji je svesno odabrao da bude s one druge strane kamere, ovoga puta susrećemo u sasvim drugom izdanju, usamljenog i transparentnog, u Crnoj Gori, dok pliva najlepšim zalivom na svetu, u potrazi  za suštinom, mirom i ravnotežom koje na kopnu nema. U tome mu pomažu božanstva koje Pol Valeri naziva neprikosnovenim: More, Nebo i Sunce, samo što za razliku od Valerijeve poeme ,,Groblje kraj mora“, poema ,,Kada plivaš“ nije ograničena podnevom kao trenutkom dana, već je uokvirena radnjom plivanja i njenim trajanjem: ,,Sunce / Zaranja /  Na mračnoj / Pučini /  Šta ako /  Nikada / Ne dođe / Do daha“.

Rastko Šejić kaže da je Boka Kotorska njegova sigurna kuća, da je Vladikino jezero njegovo svetsko more. Krtoli, rodno mesto pesnikovog dede, zajedno sa drugim toponimima objedinjuju radnju  poeme i daju joj  geopoetski karakter. I dok čitalac već sa prvim stihovima odmiče  par kilometara ,,Od poluprazne peščane plaže /  Na otvoreno more“, (tipično za izvanjce),  još nije svestan da prisustvuje svojevrsnom razotkrivanju pesnika, skidanju svih njegovih oklopa i ljuštura. Nemoguće je ne biti iskren s morem, ,,Ono je pametnija / Većina planete“, smatra pesnik, izlomljeno ogledalo u kojem se ogleda duša. Tom retkom i hrabrom činu on pristupa na pronicljiv, osećajan i duhovit način. 

Poznato je da su poeme zbog jakih ličnih osećanja i razmišljanja bogate likovnim i muzičkim elementima. Poema „Kada plivaš“ govori o  povratku i pripadnosti jednom osnovnom elementu - vodi.  ,,Ništa ne poseduješ / bačen nasred / Debelog mora / U talase planine / Dok plivaš / Sve dalje od obale“. Takođe,  obiluje snažnim slikama povezanosti mora sa kopnom, pa tako i pesnik izlazi na kopno ,,Kada ga noge odnesu / Kaldrmom Staroga grada“.

Teško je bilo očekivati 1989. godine, kada je pao Berlinski zid da ćemo u svojim vekovima doživeti sve ove ratove, ponovnu blokovsku podelu sveta i ostvarenje najgorih distopijskih prognoza. Da li postoji umetnička inspiracija u društvima u tranziciji, novogradnji, raseljavanju ljudi radi izgradnje poslovnog prostora, u vremenu izrazitih klasnih razlika, negiranja kulturnog nasleđa? Zato vam se može učiniti da je Rastkova poema dobar primer bega od stvarnosti, spašavanje od odgovornosti. Upravo je suprotno od toga: ,,Neka bude /  Borba neprestana“.

Šejić citira i Njegoša i Dilana, prihvata sve što mu se sviđa u umetnosti bliske ili daleke prošlosti, ne bavi se ideologijama i pripadnostima već vanvremenskim kriterijuma koji su večni i neprolazni, poput mora čija se lepota i vrednost ne dovode u pitanje. Zato i kaže da inteligencija ,,Nije snalažljivost /  Nego sposobnost uživanja u svetu“.

Na kraju poeme naći ćemo se  u sličnoj poziciji kao Krtoli na  poluostrvu Luštica: jednom svojom stranom okrenuti zalivu, a drugom neprestano zagledani u otvoreno more, željni  slobode, istine i pravde. Neverovatna lakoća pevanja u poemi, šum vetra, zvezde, pesma cvrčaka, romor talasa, crkvena zvona, noći pune meseca, lavež u daljini, narandže, ptice, kornjače i ljudi su samo dekor metaforičnog značenja poeme, od čijeg razjašnjenja  zavisi i naš opstanak: ,,Priznaj sebi / Bar jednu/ Pobedu / Pronađi put / Do kuće“.

Poema Rastka Šejića  ,,Kada plivaš“ je jedan od svetionika na tom putu.

                                                                       Mirjana Lainović

 ***

Mirjana Lainović, rođena 1962. Diplomirala na Filološkom fakultetu u Beogradu, na katedri za jugoslovenske i svetsku književnost. Predaje u Tehničkoj školi u Obrenovcu, smišlja i realizuje različite ideje u lokalnoj sredini. Čita, putuje, posmatra, analizira, piše, u nadi da će jednoga dana objaviti knjigu.