18.06.2022.
Novosti

Radovan Vlahović dobitnik je Nagrade Društva književnika Vojvodine za knjigu godine za roman "Noćni razgovori sa sestrom"

 

Radovan Vlahović dobitnik je Nagrade Društva književnika Vojvodine za knjigu godine za roman Noćni razgovori sa sestrom (Banatski kulturni centar, Novo Miloševo, 2021).

Žiri u sastavu Damir Smiljanić (predsednik žirija), Jelena Marićević Balać i Branislav Živanović (članovi) većinom glasova doneo je odluku da nagradi Vlahovićev roman Noćni razgovori sa sestrom i zbirku pesama Jastog Stevana Bradića (Prelom, Novi Sad, 2021). Nagrada će laureatima biti uručena na Godišnjoj skupštini DKV-a.

 

Iz saopštenja žirija

 

Radovan Vlahović (rođen 1958. godine u Novom Bečeju) je pisac i izdavač. Piše romane, kratke priče, pesme i eseje. Kao autor objavio je preko pedeset knjiga. Osnivač je prvog privatnog kulturnog centra u Srbiji – Banatskog kulturnog centra u Novom Miloševu. U funkciji urednika navedenog centra objavio je preko petsto naslova iz oblasti književnosti, umetnosti i nauke. Dobitnik je više nagrada za književni i izdavački rad. Član je više nacionalnih i internacionalnih udruženja (između ostalog nemačkog Exil-PEN centra). Radi kao izdavač i organizator kulturnih manifestacija u Novom Miloševu.

Roman Noćni razgovor sa sestrom je prvi deo Vlahovićevog Triptiha o novozenitistima. U podnaslovu čitaoci saznaju da se radi o Kratkom viteškom romanu o ljubavi. Utoliko ih više može zbuniti forma ovog dela – ne radi se o ispredanju jedne složene narativne celine, već o skupu kratkih, lirski oblikovanih fragmenata. Individualni intimni dijalog bezimenog pripovedača sa svojom drugom polovinom, sestrom, s kojom se više nalazi u duhovnom, nego u telesnom srodstvu („Rod smo vekovima i pre mog rođenja“ – str. 13) prožet je i referencama na dela, figure i likove znamenitih svetskih i domaćih književnika (Dostojevskog, Remboa, Trakla, Paunda, Micića, Crnjanskog i dr.). Čitaoci se moraju snaći „u žbunju stilistike i simbola“, o kojem govori sam autor (str. 19). Rezigniran svakodnevnim dešavanjem, pripovedač se u noćnim razgovorima ispoveda pred svojom imaginarnom srodnom dušom, pronalazeći u njoj inspiraciju za onu vrstu ljubavi što je ne može shvatiti „[s]amozadovoljan i prosečan palanački duh“ (str. 27). Pripovedač sizifovski podnosi svoju sudbinu: „Teško mi ide. Umoran sam od budućnosti. Proživeo sam sve njene dane. Ćutim, slikam krug u koncentričnim krugovima ...“ (Str. 98) Njegov gest otklona od budućnosti nastaje iz neprihvatanja ideologije napredovanja k boljem; umesto toga on forsira ciklični povratak ka arhetipskim temama i motivima kao što je onaj ženskog principa oličenog u figuri sestre. Ali to nije nekritičko prihvatanje ideje „večnog vraćanja istog“ kroz medij umetničke reči ili slike – umetnost je ta koja uvek mora da nadgradi život: „Život je misao. Čežnja za beskrajem koja se godinama dopričava.“ (Str. 83) To će pokazati i drugi i treći deo ovog „novozenitističkog triptiha“ (Dnevnik virtuelnog zavodnika i Gospodin Snevalo). Tako Vlahović podstiče čitalačku znatiželju i na horizontu jednog sveta otvorenog u ovom „viteškom romanu“ sprema već ulazak u nove dimenzije svog pripovedačkog kosmosa. Malo je autora na vojvođanskoj književnoj sceni koji umeju tako da „dopričaju“ život na granici između sna i jave.

 

Više o knjizi:

https://bkcknjige.rs/prodavnica/roman/radovan-vlahovic-nocni-razgovori-sa-sestrom/