Oda jedne mladosti - Mariana Qunbar

Oda jedne mladosti

Ponekad samo,

na tren,

setim se

svetlih haljina

i vetra u kosi,

sladoleda u večernjim satima,

piska voza koji dolazi,

stabla čija se kora izlizala od naslanjanja

i vetra u kosi

mladosti koja nas je zauvek napustila

kada voleli smo

iz dosade

greškom

iz radosti

s nevinošću u očima,

zvali se imenima glasno

i nije nas bilo briga

besa ostarelih komšija

koji su spavali u 8,

jer tako treba

da volimo glasno i jasno...

Čuvali smo ljubav

u džepovima jakni

u naborima bluza

Ponekad samo,

na tren,

setim se

nevešto raskopčanih prva dva dugmeta,

dok su ostala čuvala srce da ne iskoči,

izutih novih cipele koje su žuljale,

nogu naviklih na vruću zemlju

crnu kao sto smo mi danas postali

s vetrom u kosi,

koji kao oluja na srce pada

I nije ovo žal za mladošću

ovo je samo sećanje na vreme

koje se nikada vratiti neće

I oda za one

koji su uspeli sačuvati

usne još uvek od želje crvene....

Mariana Qunbar