Onako...
I onako živiš u mojoj pesmi
Svaka mi je boja u tvom snu, ti nećeš prići ja ne mogu.
Ne znam zašto radim istu stvar toliko puta.
Kroz život me jure neki pogrešni ljudi i tako sam sebi pogrešna.
Pred mojm vratima on, na tvojim vratima ja.
Njemu ne dam da prođe, kroz tvoja neću ući nikada.
Uvek ista priča.
Gde bi bio kraj?
I onako živiš u mojim pričama, pa tebi pričam u pustim noćima.
Ne mogu da prođem kroz ceo dan da tebi ne kažem
sve što toga dana znam.
Kroz život me jure neki pogrešni ljudi i tako sam sebi pogrešna.
Pred mojm vratima on, na tvojim vratima ja.
Njemu ne dam da prođe, kroz tvoja neću ući nikada.
Uvek ista priča.
Gde bi bio kraj?
Dragana Đurđić
-200x200-rez.jpg)
