Petrovača- Maja Kiš

Petrovača

Sedi bakica na klupi u prometnom delu grada. Sićušna kao dete prebira nešto po vrećici koja je kraj nje. Iz velike zgrade ispred koje sedi izbacuju očuvan nameštaj jer ga zamenjuju novim. Bakica je skromno obučena, stara i umorna. Verovatno je dugo čekala da dođe na red, možda baš u toj zgradi. Izvadila je iz kese u kojoj ni nema bog zna šta jabuku petrovaču i dugo je gleda. Sigurno ju je ponela sa sobom još jutros rano kada je krenula misleći da će joj zatrebati. Oko nje gorko miriše samoća. Prolaze majka i detence koje vozi mali bicikl odgurujući se nogama. Bakica mu pruža jabuku. Dete pruža ručicu da je uzme. Majka ne skida telefon sa uha. Samo gurne dete dalje i još mu obriše ručice vlažnom maramicom. Baka osta još usamljenija sa svojom petrovačom u rukama. Ali se dete okrete i nagradi je najmilijim osmehom na svetu.

Maja Kiš