Ostani kod kuće, ostani doma! - Branislava Branka Stanisavljev

Branislava Branka Stanisavljev, Beograd, R Srbija

Rođena 1968g.u Gračacu, R Hrvatska.

Pisanjem poezije se bavi još od školskih dana. Tokom školovanja sele se u Zrenjanin gde je nastavila da piše dugi niz godina.

Sada živi u Beogradu i član je Udruženja pisaca ''DUNAVSKI VENAC''.

Još u školskim danima je uspešno učestvovala na raznim pesničkim takmičenjima. Pesme su joj štampane u ondašnjim školskim časopisima ''MODRA LASTA'',' i 'MALE NOVINE''

Kasnije, njene pesme su objavljivane i nagrađivane u raznim zbornicima.

Učesnik je raznih međunarodnih pesničkih susreta. Na pesničkom saboru Sv.Petke u Ovči 2019g.među 5 pohvaljenih pesama nalazi se i njena pesma, "MAJKA".

Planira da uskoro objavi svoju prvu zbirku pesama koja ce većim delom biti namenjena u humanitarne svrhe i time sa beskrajnom ljubavlju doprinese razvoju umetničke kolonije svog rodnog mesta.

MINUT

Koliko traje jedan minut

može li mi iko reći,

je li ga neko nekada stigao

i može li mu se uteći?

Ima li cenu taj minut jedan,

koliko minut može da luta,

da li je svaki minut vredan,

može li se ponoviti više puta?

Može li minut pokloniti svako,

dal ' svako zna šta minut znači,

može li se minuta odreći lako

ako je svaki sve jači i jači?

A ja vam kažem iskreno iz duše

da minut može večno da traje,

čak i kada se sve nade ruše

minut ti novu snagu daje.

I tako se minut do minuta niže

ko' djerdan ih nosiš oko vrata,

u jednom padneš, u jednom se dižeš,

MINUT JE SNAGA ŽIVOTNOG SATA.

NAJLEPŠI PROLEĆNI STIH

Ti si moj najlepši prolećni stih,

satkan od rime, beskrajno tih.

Toplinom miluješ svaku moju poru,

živiš u meni ko' talas u moru.

Dok me nebom gledaš ispod trepavica

osećam se kao tvoja lastavica,

što u tvom je srcu toplo gnezdo svila

pa kad sletim s' neba tu odmaram  krila.

Na grudima tvojim miris ljubičica,

ispijaju rosu sa mog snenog lica

a prsti ti krila šarenog leptira,

pramičak mi kose krilima prebira.

Sa usana tvojih nektarom me ljubiš

i poljupcem nežnim svaku travku budiš,

ispod glave buket belog jorgovana,

o'ljubavi moja prolećem satkana.

DOKTOR ZA STONOGE

Sinoć kasno pored puta

ispod starog gloga,

umorna od dugog hoda

zastala stonoga.

Valjalo bi malo leći,

odmoriti noge teške,

nije lako sa sto nogu

svakog dana ići peške.

Popela se teškom mukom

na glogovu tanku granu,

al' sto nogu od listova

ne mogaše tu da stanu.

Od jednog je malog lista

jastuk sebi napravila,

pa je sto put nogicama

tanku granu zagrlila.

Zaspala je istog trena

i čudan je sanak snila,

šetala je na dve noge,

porasla joj divna krila.

Zamahuje sad krilima

od cveta do cveta,

čini joj se, obišla je

za dan pola sveta.

Tad zaduva snažan vetar,

sruši je sa grane,

dočeka se na nožice,

povredi tabane.

Eno leži pored puta,

bolnim glasom ječi.

KAŽITE MI GDE JE DOKTOR

ŠTO STONOGE LEČI?