Ostani kod kuće, ostani doma! - Miša Petkov

Miša Petkov, rođen 07.03.1954. godine u Surdulici, Srbiji.
Živi kao penzioner u Beogradu.
Član je UP "Poeta".

STREPNJA I NADA

Navikne se čovek na sve kada mora
Na samoću tešku brigom začinjenu,
Znajući da nema drugoga izbora
Ostane da.čeka prepušten vremenu.

Nad čitavim svetom nadvila se tama
Mnogo tužnih.priča.ovo vreme plete,
Teška neizvesnost i najjače slama
Neke mračne sile baš svima nam prete.

A prolećno sunce prirodu miluje
Zasipa zracima reku i livadu,
Sve češće i jače poj se ptica čuje
I vraća nam osmeh i usahlu nadu.

Pa bar na trenutak mislima odletim
Tamo gde se rodih , gde mi srce osta,
Svoga rodnog kraja rado se prisetim
Što me dočekuje ko najdražeg gosta.

Tad izčili strepnja, ko senka nestane,
Neka nova snaga obuze mi telo,
I ovo će proći,opet će da svane,
Mnogo lepše jutro, vedro i veselo.

DA SE MOŽE

Kad bih mogo da se vinem
I odkrilim lakim letom,
Da najlepša mesta minem
Što se zlate ovim svetom.

Da pogledam kao soko
Sve ravnice i planine,
More plavo i široko
Žitna polja i divljine.

O kako bih da se može
Lebdeo uz jato ptica,
Što se celim svetom množe
Na vrh krošnji i litica.

Kad bih neku moć imao
Da bolesti zaustavim,
Baš bih svakom leka dao
Da što pate sve ozdravim.

Sve bih redom izmirio
Kad ratuju il se glože,
Svet bih lepšim učinio
Ovog trena da se može.

OBLACi I SUNCE

Nadvio se.oblak pun prolećne kiše
Tmuran je i sunce sasvim je pokrio,
Zaliće svo bilje da lepše miriše
Pa će da pobegne gde se dosad krio.

A nebo će opet da se vedro plavi
I da kupa polja ko beskrajno more,
Iz luga će slavuj pesmom da se javi,
Pčelice će košnice svoje da otvore.

I jurnuće hrabroo na latice cveća
Śto ih povetarac miluje dok.piri
Za njih vredne to je i najveća sreća
Društvo će im praviti šareni leptiri.

Priroda je budna i radost nam nudi
I sumornu stvarnost iz misli nam tera,
Dok sunašce milo optimizam budi
Sve se lakše prodje kad postoji vera