Ostani kod kuće, ostani doma! - Smiljana Božić

Smiljana Božić živi i stvara u Beogradu. Rođena u Inđiji, gde je provela  detinjstvo. Studirala Germanistiku, Nemački jezik i književnost na Filozofskom fakultetu  Novosadskog univerziteta. Piše poeziju, a i čita svoju poeziju. Pesme su joj zapažene, nagrađivane i objavljivane u mnogim Zbornicima i Antologijama. Godine 2019  je objavila prvu  zbirku poezije  Peta strana sveta. Član je više  Klubova i Udruženja pisaca i književnika u zemlji  i inostranstvu. Fotografija joj je velika ljubav iz detinjstava, a i slika...sve možete videti na Facebook, Google i Youtube.   Član je Foto saveza Srbije,  Centra za foto talente Beograd  i  Udruženja umetnika  železnica Srbije. Takođe je član  Međugeneracijskog volonterskog centra ,,Majdan,, gde je učestovala u humanitarnim i donatorskim  foto i slikarskim manifestacijama. Učestovala je na 100-nak zajedničkih izložbi, a imala je 20 samostalnih izložbi, 8 slikarskih kolonija u zemlji i inostranstvu. Značajna nagrada TO  Srbije foto konkurs ,,Moja lepa Srbija,, 2014 godine.

PROBUDIO SI ŽENU

Probudio si ženu u meni

Mesečinom zaneseni.

Ima u tebi vragolastog hira

Što mi dušu dira.

Snažnog i nežnog podivljale ćudi

Povetarac te doneo meni u studi.

Željenu lepotu pružamo,

Malo se znamo.

Duše se prepoznale snene

Noći bezimene.

Poljupce ko bisere,

Proso si po meni bez rezerve.

Telo na greh spremno

Dalo se nemo.

Usne od poljubaca bride,

Potrebom ispunjeni nečeg se ne stide.

Tebi sam Bogom dana

Za život u sreći, ne osama.

Možda novi početak il kraj,

Za sada velika sreća... ko raj.

U noći meseca boje

Tražimo dodire svoje.

Još titraš tiho u meni

Ogrnule me boje jeseni.

SAMO

Dok more peni

tražim tvoj lik.

Miris borovine osvaja.

Potreba za tobom traje.

Pripremam podlogu na platnu,

da oslikam sećanje…

Boja se razliva.

Nežnim pokretima slikam.

Trag, koji ostavljam ,

nanosi mi bol.

Plavetnilo horizonta treperi.

Sunce se igra talasima

u skladnom ritmu.

Krik galeba u zanosu

razbija tišinu.

Pomera slike mojih misli.

Nedostaje mi nežnosti

i tvog smeha.

Plava planeta tragove briše.

Samo...

Tvoje oči

remete moj mir.

USNE TVOJE

Usne tvoje nežne, drage

za mene su uvek blage,

sam celiv kada nude

ili kad me one bude.

Tvoje usne med daruju

ko pčelice svud ih ima.

Sad su ovde sad su onde,

one su mi radost divna.

Usne znane mene mame,

čas su izvor reka slasti,

pa su onda vulkan neba

i sve ono što mi treba.

Usne tvoje šapat nežan,

meni često neizbežan,

što vatromet dočarava,

mene često zavarava.

Daj mi uvek usne tvoje

nek me one  s nebom spoje.

One su mi izvor vrela

otkada sam tebe srela.

Ne daj nikom usne svoje

neka za me samo postoje,

da se osmehu mome raduješ

i usnama da me daruješ.