Ostani kod kuće, ostani doma! - Svetlana Fucić

Svetlana Fucić, književnik, ima za sobom 14 objavljenih knjiga-od toga je 6 knjiga poezije. Rođena je 1966 u Beogradu, gde i danas živi. Njen poslednji roman Underground soul pisan je potpuno bez interpunkcije, čime je postala jedini autor koji se oprobao u toj formi (Saramago, Fokner i Simon pisali su kratke priče u sličnoj formi). Pripada redu nekomercijalnih pisaca, i time se ponosi.

ČETVRTKOM SE GUBI GLAS

Četvrtkom se gubi glas

Gasi se pogled

Ramena se povijaju ka unutra

Sve iznutra nemušto govori da

Umire četvrta planeta u nekom

Levom nebitnom sazvežđu

Boli ta smrt uzaludna

Četvrtkom je Kosmos nem i slep

Prerušen u blistavu Kasiopeju

Zvezdu zvučnog gordog imena

Čiji se trag gubi negde na repu

Velikog medveda

Da li si znao da nebo je

Iscepkano na osamdeset i osam sazvežđa

Od kojih je samo jedno moje

Sažvežđe leptira

Stvoreno upravo jednog četvrtka

Znaš li koliko dugo sam

Četvrtkom uporno čekala

Da otkriješ peti element

U nizu četiri bez kojih se ne živi

Vazduh vatra zemlja voda

Peti je ljubav sa velikim Lj

Na planeti onoj za tebe sagrađenoj

Sve na č se događa četvrtkom

Čekanje na glas i vid

Čokolada u voćnom sladoledu

Čvrga zadata rukom sudbine

Čekanje je neporecivo strašna stvar

Pogotovo kada znaš da si već dočekao

I ispratio tolike pokušaje zajedničke

Čekajuće tuge i četvrtaste ostvarenosti

Čežnje čvornovate i čergarske čamotinje

Čekanje ima namrgođeno čelo

I rađa samo spoznaju da tragam

Za načinom na koji će

Vaskrsnuti neokrnjen  četvrtak

DOĐI

Znam da je daleko znam da je zima

Znam da se noću putevi smrznu

Kao moji prsti u praznim šakama

Sve znam ali ipak  dođi

Miriše nadolazeća tama na

Smak nekog sveta na apokalipsu

Na jabuku potopljenu u vino 

Na strah i neke bivše zablude

Budi se zaspalo svitanje nalik

Na stari vulkan probuđeni

Tek da bi san bio budniji

Vreo kao lava koja lije niz planinu

Kada stigneš raširenih ruku

Spreman da primiš dar zagrljaja

Miris prkosa iz moje kratke kose

Pašće ti na dlan do juče prazan

Ne umem ti reći šta će te dočekati

Ali dođi

Možda ćeš pronaći svetlost

Tamo gde joj se nadao nisi

Možda tek novu usamljenost

Kao dodatak staroj obmani

Možda ćeš naći samo strast

Koja čeka da se oslobodi

Možda nežnost danas necenjenu

Možda veliko ništa kao spas

Zovem te bestidno besramno

Bestobno i bezizlazno

Dođi

To je jedini način da saznamo

Gde počinje a gde završava se lavirint

Reči ispreplitanih

* * *

Noćas mi se pod kožu zavukao

Miris iz tvojih pulsirajućih vena

Budan si spavao na mom vratu

Pregibu leđa i ramena

U dlan ti je stalo moje koleno

Bedro i stopalo belo

Dok mi je pupak drhtao živo

Bezobrazno  probuđeno

Boje su jake kapljale odnekud

Crvena se pretakala u narandžastu

Narandžasta u plavu koja se izlila

Po podu po nameštaju i zvuku

Čineći tako moju predaju dostojnom

Dlanova tvojih i pulsirajućih vena

Tišinom se kotrljala želja

Govor tela se preselio u Vaseljenu

A ja sam u snu bila budna

Slušajući damare iz tvojih vena