Ostani kod kuće, ostani doma! - Tatjana Dragičević Radičević

Tatjana Dragičević Radičević rođena je 1969. godine, živi na Paliću. U Subotici je završila Gimnaziju, a diplomirala je na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu. Zvanje doktora ekonomskih nauka stekla je 2005. godine. Radi kao univerzitetski profesor.

Prve stihove i prozne tekstove objavljivala je u školskom časopisu „Pionir“. U periodu mladalačkog stvaralaštva osvojila je brojne nagrade. Ljubav prema pisanju, a posebno stihovima, nikad nije jenjavala, čak i onda kada je bila pomalo zaklonjena od javnosti zbog posvećenosti nauci i profesuri.  Bavi se pisanjem ljubavne, elegične i misaone poezije, eseja, kratkih proznih dela, kao i kratkih formi misli o ljubavi, prolaznosti, životu, duhovnosti, prijateljstvu itd. U svom opusu trenutno ima preko 200 pesama, preko 250 kratkih misli, više eseja i proznih tekstova. Njena poezija objavljivana je u više zbornika.

I  VOLIM TE

I volim te u praskozorje moje tišine,
jer me ne budiš glasom, već puštaš da mine, 
i povetarcem nežnosti nosiš me u visine.

I volim te jer razumeš moju tugu,
i držiš mi snove da se popnem uz dugu,
i pronađem put kao ptica u letu ka jugu.

I volim te jer voliš moj svet,
í ne tražiš da letim tvoj let,
i čuvaš me i kad mi je život klet.

LAVIRINT ŽIVOTA

Kad bi tišine progovorile,

tajnim mislima srca,

kad bi noći osvetlile,

toplim zracima Sunca.

Progovorila bi duša,

onim što svet ne sluša,

o uzdasima patnje naše,

što lavirintom života maše.

Na jedan uzdah stao bi sat,

pozvao sreću i njenog koraka bat,

vratio vreme na prethodni tren,

i osmehom zamenio pogled snen.

SANJARENJE

I ne umem bez duše zboriti,
samo u usnulom čamcu ploviti,
milovati talase sete,
i brojati snove što lete.

Sa oblakom život vajati,
sa dugom u srcu koračati,
lebdeti nebom kao snom,
voleti život pesmom.

U stazama korake tražiti,
u kamenu snagu dubiti,
i uvek se domu vratiti,
korene svoje graditi.