Ostani kod kuće, ostani doma! - Verica Stojiljković

Verica Stojiljković, rođena je 1960.godine, u Nišu, Diplomirala je hemiju na PMF i radi na poslovima zaštite životne sredine. Poezijom se bavi u slobodno vreme. Pesme su joj objavljivane u više pesničkih časopisa i zbornika. Prva zbirka pesama, pod nazivom „Sunce moga neba“,  izašla je pre par godina a u pripremi  je i druga. Višegodišnji je saradnik uređivanja portala „Srbski Žurnal“.

DUŠE PLOD

.

Osmehnu se Sunce i pogleda Vodu

I uroni u sve kapi joj malene

I rodi sebe u svakoj!

I sinuše Vaseljene

I bljesak osvetli put Rodu!

I pokrenuše se sećanja sveta

I zapljusnu ih talas plamni

I iz srca krenu reka prava

I zali semenke iz kog svet izrasta!

I osmehnu se Sunce i zagrli plod

Iz duše što nasta!

.

SPI

Spi!

Jer ja bdim

nad tobom i svim!

.

Vodu utihujem,

od izvora joj govorim

da i ona spi

jer majka voda nebesna nad njom bdi!

.

Munje umirujem

pogledom ih milujem

ljubavlju da se napune

kad tama na njih krene!

.

Zemlju grlim

dušu joj ljubim

put nežnosti

svojoj deci da otvori!

.

Vetru uspavanku pevam

u san da utone

pod hrastom da osvane!

.

Spi!

Jer ja bdim

nad tvojim trenom svakim !

BRDO SUNČANO  

.

Mirišem i gledam grozdove pune,

belih i tegetno crnkastih zrnaca,

tek što ne prepuknu

i orose zemlju božanstvenim kapljicama!

Kriju se pod listovima, kao da žele da ostanu

neuzbrana tu - na sunčanom brdu!

.

U njima toplina i neba i zemlje i

radnika sunčanog, što ih vodom svetom zalivao

i srcem milovao - kao čovek kad voli i

dodiruje svoju ženu – pogledom, nežnošću

i rečju pomišljenom!

.

Uzrelo grožđe,

ogledaju se zrnca, unutar zrnaca,

sunca unutar sunaca!

Noć im zajmi boju, Mesec plimu,

Zvezde iskre i sve stane

u zrnu jednom, u srcu njegovom

dok mu duša plovi korenom i listom!

.

Gledam ga, zrelo! Lepotom zrači!

Duša poželela, stvorila,

i zrna, ljubavi moja, uzrela!