Ostani kod kuće, ostani doma! - Vladan Pantelić

Vladan Pantelić

Ličnim razvojem, u više stručih i duhovnih pravaca, neprekidno se bavi duže od pola veka. Završio je Tehnološko-metalurški fakultet, specijalizirao na Ekonomskom fakultetu, pohađao i diplomirao četvorogodišnje studije homeopatije. Završio je preko dvesta seminara iz oblasti osnovne struke, marketinga, duhovnosti, inicijacijskih znanja.

Paralelno sa osnovnom strukom bavio se praksom i podučavanjem mnogih tehnologija- duhovnih, isceljivačkih, specijalnih, i autor je mnogih seminara iz raznih oblasti. Redovni je učesnih stručnih manifestacija i treninga u u raznim zemljama sveta.

Pisac je većeg broja članaka i knjiga poezije i proze. Objavio je sledeće naslove: Knjige poezije: Rasprsne kaćun, Oh, kako si lep, Gospode! Knjige proze: Istinski iscelitelj, Praiskoni lovac na snove, Plavi gral, Kija Ma Mudra, Avatarski iskorak, Mairija. Koautor je knjige Praskozore praiskoni. U pripremi ima tri zbirke poezije i zbirku mudrica.

Objavljivao je svoje radove u mnogim časopisima, zbornicima, novinama. Sada je penzioner i urednik elekrtonskog glasila - Srbski Žurnal.

DEVETNICA

Devet prvih dana i noći od srp mladog meseca

Tihujem i postim – pročišćavam i čula i svest

Bez glasa – brbljivka i bez misli - ljute aveti

Čistim i okrećem spirale izbeljujem jasnice

Okrenut istoku ubrzavam živ-vire u smeru sata

I hodam mračnim tunelima - lavirintima uma

Oh kako pred tišinom pada bezbožje zrikavo!

Pada neodlučnost - brazda i pukotina u ličnosti

Tišina pročišćava grlo i usta – pećinu zubatu

Tišina pročišćava i vascrtava sjajne vidike

Tišina - kao vodean dubine - tišinom kazuje

Tišina – kada progovori - šalje reči medonosne

Hajde da svi svi budemo vođe - tihi i neznani!

I da vladamo sa ljubavlju - vrh silom Univerzuma!

A ti - moja druga polovino – tkaš li Večnost?

Nemoj dušo da poljutiš naše nerve jezike i oči

Hajde moja drugo – vrzinu poseci zapali preskoči!

U centru svih raskrsnica popni se na kam kremen

Propo-vedaj mudrost i preokreći usijane glave

Slovoljubve ljude usmeri ka vrhu visoke planine

I ja ću doći tamo gde dve reke traže i nalaze ušće

I isplesti ti venac od rascvetalih lek – biljaka

Slušaću tvoju propoved dok ti Tijanado mrsi kosu

Onda ćemo se zagledati u zlatno ovalno ogledalo

Nećemo se uzdati u očni vid - nevid već osećaj

I izabrati najbolju budućnost - jednu od milion!

VITEZ PRAISKONOG REDA

Život Viteza praiskonog kruži jer poznaje Vetar

I poznaje Zemlju - brda stamena od neba odvaljena

Poznaje Vodu od Tvorca po svarožnici spuštenu

On zna da mnogo zahvata iz mozga kada radi rukama

I ne želi da ugledava sebe na visokom talasu zla

Talas zla ako ga ima spaja sa talasom plana života

Radi umom usmeren na sklad levog i desnog mozga

Strogo i budno pazi da ne bude navučen na senke

Teži da prenese svima dubok uvid-mir unutarnji

NJegov Zvuk kada je u dejstvu probada vek i odbranu

Vitez praiskoni poznaje Vatru - u katani je nosi

Poznaje i nosi Etar i Potku u koraku i pletenici

Ne nosi i nema u sebi pauka od žudnje raspojasanog

NJegovi dani i noći nisu bledi tanki i škrgutavi

Ustaje u ranu zoru i žuri da stigne dugu jednojku.

Kada se lakonogo vrati u svetu Tijaniju unutarnju

Pozdravi se sa LJudom Kamenom Biljkom i Zverkom

Ovaj prostor čisti ekran njegove unutarnje vizije

Neizgužvane noći pune ga pevom ptica i zrikavaca

Opušten i ispunjen lakašno sušt iz nektara vadi

BOGOHRAST TIJANIJE SVETLOSNE

O predivni hraste danonoćno stojeći učitelju

Koji svojim stablom svarožnicom – uspravnicom

Živiš – kazuješ Pravdu Božiju – najveću istinu

A sa mnogim granama lišćem cvetovima i žirom

Zračiš obzornicu – vodoravnicu - LJubav Božiju

Svarožnicom i obzornicom znaniš tajinstvo krsta

U preseku crvene svarožnice i plave obzornice

Vidim ljubovno sveznajno i svevideće oko Božije

Koje dajjee vid Kamenu Biljci Zverci Čoveku i inim

A meni prodorni blagoslov u svih dvadesetdva oka

Kojima lako otkrivam i jasno vidim živu mrežu

Našu večnu Majku – Vaseljene poveznicu – grlilicu

O naš Jedini Bože hrastoliko projavljeni u Tijaniji

Neka tvoje snažno mirno strpljivo i milosno biće

Nauči svekolika bića i mene divotnim vrlinama hrasta

Korenom – osloncu snazi čvrstini poverenju sstrpljenju

Stablom – rast ka Nebu plodnom i svaktreno stremljenje Tebi

Krošnjom – napuni naša srca Sveljubavlju delatnom

I neka nas sok koji gradi i hrani svaki deo tvog tela

Poveže najčvršće sa sveznajnim i najdubljim Suštom

Koje je Neizrecivo i Večno Bezkraj i LJubav Izvor i Tok

Koje stvara i daje Život i pokret najmanjem i najvećem

I koje je rasprostrto kao istost u svemu vidnom i nevidnom

I daj nam moć stvaranja večne skladne i jednotne Lepote