Ostani kod kuće, ostani doma! - Lidija Rakočević

Lidija Rakočević, Beograd, R Srbija

Živi i stvara u Beogradu. Zastupljena u više zbornika

Za svoj rad dobila je  nekoliko diploma i nagrada

ZOV ZENICE

Listaj u korenu,

i kad,se čuje šapat

odrezanih krila

i kad oblak doziva

stoletne kiše...

Videćeš noći tamna,

da svetlosti se

rođeni boje!

Nije tuga san

u molitvi praskozarja,

prolaznosti se Devica,

snoviđenja boji...

Dodiruju se

raspojasane ruke dve,

burma svetlosti

ćilibarom izvezla tragove...

U zrnu sunca,

zižaju rane,

otetih svetova!

Ćuti zemlja crvena,

u zenici golorukih velmoža...

Na satu vekovnih praštanja

začula se arija stradanja!

OMAŽ PLAVOJ GROBNICI

Nabreklo seme

Plavu grobnicu vidim,

iskoračila svetlost iz nje

skrivajući rane u dolini plača.

Na kuli vetrova sedim

sa grumenom zemlje.

Brojim parne i neparne

misli, pojedenih zglobova

i iznikle kosti iz crvene prašine.

Molim za milost,

da mi oči ne vide strah.

Luča i krst u povorci

spaljenih suncokreta.

Tražim korene, zastava

na pola koplja, čin poraza!

Misli tuđin, iz grudi cvili oprost grešnome.

Nabreklo seme iz

"Plave grobnice",

oče, mati, brate, prijatelju,

čujete li, prošlost nas

tišinom doziva.

A ja i dalje vidim

očima nevida

NEVESTICA NEVA

Crvena je zemlja

na gubilištu

u utrobi jalovoj

i kad kos pod vetrom

sluti praznu kolevku...

U tišini i tmini ognjila,

gnojno seme truni u korenu,

očima lelek prećutkuje

gori gnezdo u grehu plača...

Kuća je moja dom za vešala,

i kad se smejem i kad plačem!

Nevestica Neva, zasvirala

i za pojas zadenula, i kolo

smrti zaigrala.

Ne tuguj mati upokojena,

cvetat će polja

u vaskrslom žitu,

mojim imenom zvati se neće...

Velika je gozba,

kad zli, rađaju dobro!