Ponedeljak šta li je... - Goran Matić

Ponedeljak šta li je...

Oprosti vreme što ti povadim čivije sa točkova

kad osetim samoću.

Što prodjem kraj tebe praveći se važan,

ostavljajući suze kao mrvice hleba

da me možeš ponekad pronaći.

Oprosti tugo što ćemo podeliti ovaj list

iako se baš ne razumemo.

Oprosti besu što nisam gledao kuda me vodiš

I sve sam sinapse uganuo

kao da su skočni zglobovi.

Oprostite hodoćašća što sam vas obeščastio

Hodajući po oblacima.

Oni koji sijaju belo uvek brže sagore

i ja sam prihvatio tamnicu ovog tela.

ispod vrata koja sam dobro zatvorio

tek ponekad procuri mastilo.

Od mene je dosta

Izvini svete što te moram složiti kao da je ona tu

za to moram poći daleko

pratiti kosti do samog početka.

Izvini metaforo što ću je tu sakriti

tek da se ostatak sveta sakupi u kap vode

koja će ispariti.

Evo sad sam stariji za nekoliko paljenja ulični svetiljki

i volim kad mudrost baci peškir

i kad joj krv procuri iz nozdrva.

Oprosti sudbino što sam te zasmejavao do suza

a obična si protuva i nemaš vremena pa paziš

na puteve kojima se retko ide.

Oprosti i ti ponosu što sam te ispustio

i shvatio da si komad stakla

tek kad si mi isekao tabane.

Izvini i ti noći samo si korzo za zvezde

čije putanje baš i ne razumem

ali rezumem čuda koja rastu u praznini izmedju njih.

Oprostite i vi što ovo ne liči ni na šta,

što me na pola pregrize njena reč

a ne neki tamo beskraj koji je odar i kolevka.

Goran Matić