03.06.2020.
Poezija

Prečistoj Vladičici - Aćim Todorović

 

Prečistoj Vladičici

 

 

Ne iskopnjeh vjerom, Hristomajko draga,

mada me kroz život dažd studeni bije!

Iz kor'jena duše niče nova snaga,

a srce toplinom neizmjernom grije!

 

Ne plaše me sjene ogoljelih grana,

a ni hladan pokrov od promrzlog inja!

Šta su moje boli, šta su moje rane...

naspram Svete krvi Tvog raspetog Sina?!

 

U Naosu vječnom Božanskoga hrama

molitvama tihim urezujem freske,

i nalazim  život među ikonama-

 

osv'jetljen plamičkom sa sv'jeće nebeske.

Povijenih leđa penjem uz litice,

svih gr'jehova mojih, Sveta Vladičice!

 

Aćim Todorović

 

 

 

***

 

 

Пречистој Владичици

 

 

Не ископњех вјером, Христомајко драга,

мада ме кроз живот дажд студени бије!

Из кор'јена душе ниче нова снага,

а срце топлином неизмјерном грије!

 

Не плаше ме сјене огољелих грана,

а ни хладан покров од промрзлог иња!

Шта су моје боли, шта су моје ране...

наспрам Свете крви Твог распетог Сина?!

 

У Наосу вјечном Божанскога храма

молитвама тихим урезујем фреске,

и налазим  живот међу иконама-

 

осв'јетљен пламичком са св'јеће небеске.

Повијених леђа пењем уз литице,

свих гр'јехова мојих, Света Владичице!

 

Аћим Тодоровић