Proleće je u slovima mog imena

Proleće je u slovima mog imena

Poklonila bih ti deo svog proleća
I kao poslednje da ga srce zna,
poklonila bih ti sva prethodna,
ona nevina, bezazlena…
Ali, kasno je za bezbrižne dane
koji bi nas ljubili ludo,
moja proleća kljucale su vrane
i radost je za mene čudo...
S*proleća plaču zelenim suzama
arhaična slova moga imena,
plešu nemirno u maslačcima
u vazduhu punom polena…
Ne znam otkud mi proleća ime
I svi nemiri što u sebi nosi?
Majka me rodila u jeku zime
dok mećava hladna slabe kosi…
Kada bi znao koliko pelina
klija u zemlji da pčele truje,
kada bi znao da sam jedina
koja ti biće čulnim bićem čuje…
Sa usana bi zalihe meda proliio
po rumen polju mojih usana,
led bi zubima s* proleća zgulio,
osvetlio značenje mog imena!

Vesna Tasić Mikanović