Provučeš se - Dragan Pjevac

Provučeš se 

Provučeš se

kroz reči u pesmu

isplivaš iz misli

kao boca sa                                    

porukom iz mora i

probudiš me uzdahom...

Raspeš se poput vetra

dok Sunce tvojih pogleda

zlatnim kosama veze oblake..

I žurim da zagrlim to nebo

kada osetim da mojim

mislima dišeš...

Spustiš se ponekad tiho

kao kad s neba

nečujno zvezda padne i

razliješ se po meni

sa svim ti sjajem,

dok beskrajem

propadam..

Kažu, da je nebo

uvek iste boje

da je zaludno buditi ravnice

pod humkama svelim

jer odavno su tamo

zaspale ptice

u zaboravljenim parkovima

pod pokrovima belim...

Pričaju a ne znaju

da su se svi ti beskraji

preselili u poglede tvoje...

Opet sanjam

dok vetar blagi duva s mora

greleći obale svoje...

Kratak je ovozemaljski život

bila bi potrebna večnost

i voleti samo oči tvoje.

Dragan Pjevac