10.05.2021.
Poezija
Refleksija - Tijana Iloski
Refleksija
Nemoj me tražiti
kada sebe prepoznaš
u mrtvim očima ogledala.
Kada ono,
što si mogao,
postane mala tiha bol.
A ono što jesi,
dobije ukus peska
koji zube lomi.
Nema mene tamo.
San menjan za sutra
ne raste.
Vreme raste.
Poput korova
zauzme
i početak i kraj.
Sve bude isto.
Bezlično i sivo.
U zakasnelim sećanjima.
Leđa su ti bila prava.
A ja nasmejana.
Baš na tom mestu
gde si očima
u sutra gledao.
Na tom istom mestu
ona Ja,
nasmejana,
je nestala.
Nemoj me tražiti.
Nema mene tamo
gde si me ostavio.
Tijana Iloski
-200x200-rez.jpg)
