Sami
Ostavljeni sami u nemiru
kopkamo po srcu osećanja
tražimo ludilo u dodiru
i biramo najlepša sećanja
Zašto baš sad da nam se san desi
snoviđenje u bezbroj trnaca
Da li će nas pokopati gresi
razbiti u hiljadu zrnaca
Ostavljeni sami u požudi
čekamo ne znamo ni sami šta
možda ono za čim duša žudi
Ili sve ostane samo mašta
Zašto baš sad da nas ljubav mori
kockamo se sudbinom nesvesno
Da li će vatra jače da gori
ili će sve biti neizvesno
Veronika Vukićević
-200x200-rez.jpg)
