Samo san pred raskopčanom košuljom - Mirjana Svetozarević

Samo san pred raskopčanom košuljom 

Večni  moj nemiru

Ti što i noći nemirno provodiš

Kao Dečak koga je dan premorio

Ti što mi pišeš Pesme

U kojima ja izlazim iz modrog jezera

I raskopčavam košulje

Tebi i ovome svetu

Koje su to

Košulje noćas ostale zakopčane

Da li je to opet bio onaj tvoj ružan san

A ja sam ti ove noći

Samo tiho pevala

I milovala ti zlatnu ruku i oznojeno čelo

Bez želje da te u nevreme probudim

A ti si nekako

Tegobno i nemirno spavao

I pred snom si svojim uzdisao

Kao da se cela jedna

Sura planina navalila

Na tvoju stranu

I uplašila sve tvoje plave ptice

I ti si tu planinu

U snu od sebe terao

I terao

A samo si jednu malenu granu

Imao u rukama

Da te od te teške planine

Odbrani

Nisi znao da sam - ja bila tu

Zato što ja nisam uvek tu

Uz tebe

Sada jesam

Mirno spavaj

Vratiće se sve plave ptice

I ja ću da ti pevam

I da šaljem Pesme na tvoju

Stranu

Noćas medju Pesmama spavaj

I slobodno nasloni glavu

Na moju Pesmu

I planina će da se okrene

I da se navali

Na neku drugu stranu

Daleko od tebe

Bio je to samo

Onaj tvoj ružan san

I završiće se do zore

I do prvih petlova

Što će ti najaviti jutro

U kome će sve plave ptice

Opet čekati na tebe

Da li

Pred onim modrim jezerom

Iz koga ja pred jutro izlazim

I raskopčavam ti košulju

Koja je noćas ostala zakopčana

Mirjana Svetozarević