San
Znala sam da si me snio,
Zbog toga ne zaspah ja.
Mutan je fenjer vio
Plavet, da mi put sja.
Ti vide u carskom vrtu
Dvorac, belji no išta,
Ograde crnu crtu
Kraj zvonkog stepeništa.
Išo si — bez staze jasne —
I mislio pri tom:
„Brže, da san ne zgasne,
Pre susreta sa njom.“
Stražar kraj paradnih vrata
Viknuo ti je: „Kuda!“
Uz škripu led se lomata
I crni voda svuda.
„Jezero — misao sinu —
U njemu ostrvo znam ...“
I odjednom kroz tminu
Ugleda plavičast plam...
U danu, oskudne boje,
Probudio si se kasno
I prvi put si moje
Ime rekao glasno.
Ana Ahmatova
1915
-200x200-rez.jpg)
