Robilni - Lela Milosavljević

Robilni

Ovih dana mislim često,

postoji li igde mesto,

važi li gde taj bonton,

da ne zvoni telefon?

Na ulici i na plaži:

„Halo. Molim. Reci. Kaži.

Gde si srce? Moje oko.

Ćuti tamo, ludo, stoko

Voliš li me? Vrati pare!

Ćao ribo!  Gde si care?

Sad ću mama, nema busa.

Predaj pazar, šef se busa.

Kad je umro, šta mu bi?

Gde ćete na more vi?“

A vazda se čovek kiti

kako robom neće biti,

ni silama, ni partiji,

sve ostade na hartiji.

Očas posla posta rob,

zarobi ga ovaj mob.

Gde god stanem red se ljulja,

čekanje nas strašno žulja,

pa psujemo zaposlene

i u redu ljude, žene.

Ujedamo kao kera,

osim ispred provajdera.

Tu stojimo, ko uz himnu

i čekamo priču divnu

Pristajemo na sve rate

i biramo aparate.

Da pričamo svuda redom,

i ležeći, a i gredom,

na svadbama, u bolnici,

na sahrani, u sudnici.

Šta nas briga kome smeta,

Ne možemo mimo sveta.

Mobilni nam kao organ pride,

Bez njega se iz kuće ne ide.

I po danu i po noći,

gledamo ga i vežbamo oči.

Skrolujemo, četujemo,

igramo se, tvitujemo.

Samo, evo, plašim se ko guje,

ne daj bože da nestane struje!

Mogla bih vam  pisati još vazda,

al’ mi zvoni  telefon - zna se ko je gazda!

Lela Milosavljević

_______

Nagrada "Rastko Zakić", za najbolju satiričnu pesmu. Kolarac 20.10. 2022god.