31.03.2022.
Poezija

Sećanje na oca - Nena Miljanović

 

Sećanje na oca

 

 

sada kada sam starija nego ti

retko i pomislim na tebe

oče moj

samo s proleća kad resaju leske

i zažuti se dren osut cvetovima i pčelama

pa sipi s grana mirisni prah

i mednim brujem peva dan

setim se

uske vijugave staze kroz zelena polja

i sebe petogodišnje na tvojim ramenima

dok koračaš koracima diva

i nosiš me

visok skoro do sunca i paperjastih oblaka

a šake ti velike kao činije

milion prvih trešanja je moglo u njih da stane

onih dvostrukih

što se kačaju curicama kao minđuše

tamo u ravnici

u kojoj niču žabe gatalinke sitne kao stakleni broš

(kupljen na šabačkom vašaru)

i lete nad rekom vilini konjici prozirnih krila

plavi i zeleni

ponekad sanjam da letim s njima

i padam uplašena

padam

pravo u tvoje sigurno krilo na kom spavam

i sanjam diva i devojčicu

s proleća

u kom odbijam da porastem

jer bi se ti smanjio i nestao

(u snu kao i na javi)

i više ne bih imala šta da sanjam

oco

tato moj

 

 

Nena Miljanović

 

 

 

 

 

___________

Foto: Free NET