Soba - Goran Matić

Soba

Soba gde sam te prvi put poljubio
Imala je plafon i zidove,
Samo su umesto poda bili oblaci.
Soba gde sam te prvi put poljubio
Imala je mol na koji pristaju brodovi
I brodovi su imali jedra
Od presovanog majčinog mleka,
Brodovi su imali tužne dečije oči.
Soba gde sam te prvi put poljubio
Imala je purpurnu muziku,
Lancima vezane note, što zveckaju,
Vazduh u bojama duge
I nameštaj bez boje.
Soba gde sam te prvi put poljubio
Dugo je žvakala reči od dima,
I ležala u perju željnom ptica.
Soba gde sam te prvi put poljubio
Penje se uz stepenice vremena
U ovlaš navučenim potkovicama,
Umesto čizama,
A napolju pada sneg.
U gradu uvek pada prljavi sneg,
Prljav od budoara bez zidova
I tamne soli izgubljenih mladosti.

Goran Matić