Stara maslina - Mirjana Svetozarevic

Stara maslina 

Uzalud se

Jedna stara maslina

Na dve strane sveta podelila

I svoje stablo -

To jedno jedino

Što od ovog sveta ima -

Nekako presekla na dva dela

I okrenula se - na sever i jug

Kao da nikako nije znala

Na kojoj je strani

Sreća čeka

I kao da nije znala

Šta sa tom srećom da radi

Možda je zato

I ostala

Duboko ukorenjena

U neveliko parče zemlje

Pod sobom

Kao čovek koji gleda u daljinu -

U daleka mora i bregove -

Uvek sa tog istog parčeta zemlje

Na kome zauvek ostaje ukorenjen

Ali ga u sebi razdvaja

Na svoj sever i svoj jug

Koji su mogli voditi na dve strane

A one uvek imaju iste korene

Od kojih je teško razdvojiti se

I tako razdvojene u čoveku

Na sever i jug

U isto nebo gledaju

Pod kojim neka sreća čeka

Da li - baš na one koji čekaju na nju

Mirjana Svetozarevic