Sto prva ponoć - Nena Miljanović

Sto prva ponoć

Ophrvana patnjom

U sto prvu ponoć po rastanku

Suočena sa mogućim ludilom

Okupah se varljivom mesečinom

(i nepouzdanim zaboravom)

I sa sebe sprah sva bolesna sećanja na tebe

I na sva imena ljubavi kojim si me zvao

Izbrisah iz duše poslednja i najveća tri

Na koja sam se odazivala tebi (i sebi) juče

“Živote

Ženo moja

Ljubavi”

Legoh bezimena u kovčeg kamenog sutra

I preklopih knjigu bez pesama na prsima

Sa nadom da ozdravim od tebe ili umrem

I ne dogodi se ni jedno

Varljivi mesec i (ne)zaborav

Nisu isprali iz mene tvoje ime

Kojim me proziva poezija

I viče iz juče

"Pevaj ga ženo

Život si

I ljubav

I ja

Dokle ga pamtiš

Pamtim te

I svedočim da te ima"

Nena Miljanović

Pročitajte još