Svanuće

Bokori se tuga kako noć odmiče

U kolevci bola zaspala je sreća

Pred očima slike, a sećanja ciče

I pogled u nebo na njega podseća

Utihnuli zvuci jesenje balade

Zameni je kiša što tiho rominja

Umornome telu već se ruke hlade

A samotne noći bodež su od inja

Tek misao živa otima se tami

Verom u svanuće hrani zadnju nadu

Utišava setu i snom bol omami

Mora doći jednom kraj ovome jadu

Osmehom će opet ozarit se lice

Začuće se pesma iz nedara ptice

Biljana Kitić Čakar

Pročitajte još