Tamo negde

Gde si,

postojiš li?

Ne,nema me sada..

Ne postojim dok u sebi

nešto ne zbrojim

ovo sada nije moje,

biće tek kad ga

kroz biće svoje osetim,

sklopim...

A onda se prenem

i ka nekom drugom svetu krenem,

tamo negde iza mene,

u onom doživljenom

u meni nataloženom,

ta stvarnost koja u sebi zatvara

poeziju moga postojanja,

u slikama i stvarima ,

sada je ponovo oblikovana i oživljena.

Sve je u životu mrtvilo,

dok ga svojim ukusom ne natopimo,

mrtvo ne oživimo,

u vremenu više ne postojećem,

u kome se ponovo radjamo.

Gibanje u meni oživljava sve,

i cveće i drveće,

doživljenu radost,

zatomljeni strah

I to sve u isti mah...

Natalija Novaković

Pročitajte još