Tebi bogom dana

Doći će noć bezglasna i troma

Kad tišina mračna prekrije me hukom

I sve utihne do oporog mrenja

Senkom ćeš me tada dirnuti k'o rukom.

Uzdrhtaću dahom lakim, pokošena

Dok zlokobni dani umiru pred noći

A mlaz topline iz nutrine tela

Bednoj ovoj duši, neće tad pomoći.

Staću tada gorda, pred obmanom ovom

Kao santa leda pred nebeskim krstom

U susret nekom iskušenju novom

Što upire u me ognjevitim prstom.

A ti se pojavi pred ravnicom crnom

Gde se u sred leta rasprostrla slana

Iz mutnila ovog spasi me lepotom

Kao da sam samo tebi Bogom dana.

Jelena Ćopić

Pročitajte još