08.05.2022.
Poezija
Tren - Anđa Šušić
Tren
Ugnezdili se,
u rukohvatu želja...
damari svoju pesmu poju,
ta jagodica;nežna a snažna,
oseća sreću, milinu, blagodat moju.
Nema dražesnijeg, slađeg veselja,
Kroz jecaj reči su negde zastale, progutane...
Otkucaj srce; tek treptaj strekne,
melodija nečujno bruji
i prebira strune tanane.
A topla nada dušu opija,
javlja se strast, tiho trpljenje...
Ta ruka prava; muška a jaka,
toliko potrebno duševno smirenje.
Ostade dodir, kao žig jasan,
a prsti svoju muziku poju,
i igraju se u ritmu bila,
budeći jaču strast moju.
Anđa Šušić
____________
Foto: Free NET
-200x200-rez.jpg)
