U očima tvojim

U očima tvojim Polimlje odmara,

sneno se budi i sunčano smije.

Pred očima tvojim – nebo progovara,

zastane mi riječ, u grlu se krije...

U očima tvojim pronašô sam sebe –

onog divljeg, gordog – što umro je davno.

U očima mojim jedna suza grebe.

Progutah je gorku, ja ne plačem javno.

U očima tvojim nebo se ogleda...

Jer šire su one, dublje od svemira.

Pseći vrijeme kida dušu i ujeda.

Krajputaše pravi od mojih nemira.

Dockan, odveć dockan, našla si me, mila,

kad vatra bez snage u grudima tinja...

To si samo svoga dragoga usnila –

od požara mnogih ostala pustinja...

Slobodan Zoran Obradović

Pročitajte još